Ознаке

Капија забрана у Звижду (фотодокументација Заветина, снимљено пре 2010.)

Капија забрана у Звижду (фотодокументација Заветина, снимљено пре 2010.)

Све ставити на тапет – традицију, себе, свет.
Журбу и оклевање, баре и брзавице.
Апсорбовати неке ствари, може уметник.
Од спокојства су боље трзавице.
Народни дух и језик за правог писца
значе што и брус, тоцило за косу, нож.
Фолклор је зденац из кога пијем,
из кога извире питка вода, још и још.
Књижевни критичари немају апотекарске
теразије: они мере онако од ока.
Малих људи у успону књижевни отров
делује јаче од гнојења, стрептокока.
Књижевници и фарисеји подижу јазове
у душама: наврћући воду на свој млин.
Лекције о поезији – лекције варошких уча –
гуше, ко воњ карабита, ко плин.
Бивше калфе, бивши шлосери, абаxије,
бивши учитељи – постадоше фатум.
Све треба разложити, оспорити,
испитати, појаве, догађаје, датум.
Вода се може разложити на просте елементе.
Атоми такође. Шехерезада прича своју причу
да одложи најгоре, да завара цара.
Ко мрави, безбројне слике, полако се мичу,
стварности огромне, а затим се распршавају, чиле
као да их расипа у неповрат какав враг.
Песник урања у предање, њуши дим дувана,
угао улице, трг, обичај, улази у траг:
улази у траг – прво себи. Хватајући нека
сећања, слике – из свог угла – хвата нит
неухватљивих ствари. Поезија, као усисивач,
усисавајући, ко левак, ствара своје Верују, бит.
Поезије се све – тиче: Венус Вулгивата,
Венус пандемос, Венус ураниа, црна лала, крин.
Укрштајући светове, времене, расположења,
микрокосмосе, од отрова справља вератрин.
Курс писања поезије траје на неодређени
рок. Није то некакав кратки течај
лепог писања. Већ прилика да се
направи и објави – потпуни стечај.
Стечај, пре свега, многих заблуда, опонашања.
Ко камен кад се баци у вир, па пљусне,
поезија је бумеранг, а одјек њен
упоредив је са извештајем са територије трусне.
Уобразиљом вођен стечај, ширином збиље,
дубином мита, традиције, фине интуиције,
без застајања на половини пута
уз благослов несумњиве индиције.
Надахнуће је развој развоја, када дух
стекавши полет, силу инерције, кондиције,
иако у кругу зверињака, легла страве,
не губи присебност, веродостојност транскрипције.
Надахнуће је плод ишчекивања, несанице,
настојања, млађа сестра зближавања, пречице.
Оно расте из хумуса и пење се уз врбе
и раките, као павит крај шумске речице.
Све је прилично тужно, обесхрабрујуће,
крто, сивкастотруло као старе даске,
нагрижено – не влагом, већ сумњом.
Садашњост нема лице (скривају га маске).
Наличје је добило опште право гласа,
не отиче, остаје у ситу, у талогу труња.
Дуње опадају и нестају. Зиму не презимљују
дуње једре, већ слатко од дуња!
Успомене су оставштина протераног Христа.
И кад су склоњене у мрак трапа, подрума, тескобу,
оне су четврто агрегатно стање
које чува легенду о себи, у соби и гробу.
Не пет минута поезије – доћи ће, споро, Немогуће!
Ничија није до зоре горела, па неће ни белај.
Такве ми поруке шаље надахнуће.
Тим порукама је испуњен и Бескрај.
Треба да пожурим полако у сусрет свему,
све чека на мене: најскупље српске речи,
слике заборављеног краја, немушти језик,
гајде, краљице и краљеви, и биље које лечи…

Препоручено преводиоцима српске поезије широм света (знак препознавања Заветина)

Препоручено преводиоцима српске поезије широм света (знак препознавања Заветина)

======= Из једног рукописа насловљеног  Карневал крај шумске реке.
У овој књизи сабран је део песама из романа, углавном оних писаних у везаном
стгиху – од “Ујкиног дома” до “Мистерије Сахарин”. Ова књига је рађена на основу дигиталних
издања песама из романа. Постоји неколико дигиталних верзија књиге “Карневала крај шумске реке”. Прва је публикована на Веб сајту ЗАВЕТИНА 2003. Друга је објављена на Компакт диску Зона преливања
(Мобаров институт: ЗАВЕТИНЕ, Београд, 2003). Трећа верзија “Карневала крај шумске реке” објављена је у оквиру Прототипа Дела М. Лукића (фолдер : “Посвећено дрво”) (Компакт диск АРХИВ ТРГОВАЦА СВЕТЛОШЋУ – Прототип Опуса М. Лукића) : она доноси само песме Боре Мишљеновића. Прва и друга верзија ове књиге донеле су избор “недовољно познате лирике из романа и других књига” Мирослава Лукића (“Ујкин дом”, “Вашари Хипербореје”, “Влашка гозба”…).
Ево Садржаја тога издања : Мартовска ноћ, Мотив из Босиљковца; Дубраве, Пролеће у Хомољу,
Традиција и поезија, Краљ Хомоља, Краљице и краљеви или истеривање Беле, злог духа, Повратно коло, 23.август 1971.године,Савремена историја, Заступник Оптужнице Срба пред Богом, Кратка биографија Боре Мишљеновића….
ВАПАЈ ИЗ КАРАНТИНА (Поговор Саватија Иг. Митровића, писан пред његову смрт, 2001). – Митровић није дочекао да види објављени примерак ….

Advertisements